SINIŠA KOVAČEVIĆ, srpski dramski pisac, rođen jeu Šuljamu kraj Sremske Mitrovice. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek dramaturgije diplomirao je 1982. godine.
Autor jedanaest pozorišnih drama, pet TV drama, dva scenarija za TV serije i više radio drama. Napisao je scenarija za 4 igrana filma. Njegove originalne pozorišne drame nastajale su ovim redom: Nasip i Novo je doba (1981), Đeneral Milan Nedić (1983), Poslednja ruka pred fajront (1983), Kraljević Marko (1985), Ravi (1987 ), Sveti Sava (1988), Srpska drama (1992), Janez (1994) Slepačka akademija (1995) Hotel Evropa (1995).
Dobitnik je tri Sterijine nagrade za najbolji dramski tekst (Novo je doba, Đeneral Milan Nedić, Janez), kao i nagrade Branislav Nušić za Ravija i nagrade Televizije Beograd za najbolju komediju na konkursa UDUPS-a za Kraljevića Marka. Takođe je dobitnik tri nagrade za najbolji tekst na festivalu praizvedbi u Paraćinu (Đeneral Milan Nedić, Srpska drama i Janez).

VERA CRVENČANIN, pozorišni i filmski reditelj, glu- mica i dramski pisac, rođena je u Novom Sadu 24. decembra 1920. godine. Pre Drugog svetskog rata bila je student arhitekture i polaznik Dramskog studija pri Umetničkom pozorištu u Beogradu, posle rata studirala je režiju u Beogradu. Bila je glumica u Narodnom pozorištu u Sarajevu, zatim reditelj u Avala-filmu, član Narodnog pozorišta u Beogradu, a od 1953. u svojstvu slobodnog umetnika režira u pozorištima Niša, Banja Luke, Subotice, Zagreba, Tuzle, Sombora, Beograda, Novog Sada, u Poljskoj (u Kapišu Komediju zabune V. Šekspira, a u klasičnom centru u Varšavi Dunda Maroja M. Držića) Drame Ne ljuti se čoveče i Žene. Dramatizacije Na rubu pameti, Povratak Filipa Latinovića, i Rapsodija (Miroslava Krleže), Kola Brenjon (Romen Rolana), Kiklop, Ruke, Papagaj, (Ranka Marinkovića), Ljubav moje ravnice (po pripovetkama Veljka Petrovića), Ne tuguj bronzana stra’o, Nikoletina Bursać, Krajiške delije, Dundurijevi cvrčci (Branka Ćopića), Stilske vežbe (Rejmon Kenoa – dve verzije), Kozara (Mladena Oljače), Antoškin smeh (Čehova), Tijesna zemlja (Mate Balote), Kuća na osami (Ive Andrića) i Ponornica (po romanu Skendera Kulenovića) Za dramatizaciju Na rubu pameti Miroslava Krleže dobila je Sterijinu nagradu, a za somborsku predstavu istog dela godišnju nagradu Udruženja dramskih umetnika Srbije za režiju.

Miodrag Djurdjević, rodjen 1920. godine u Beogradu, objavljivao je drame, pripovetke, radio-drame kao i druga prozna i dramska dela. Objavio je tri romana, pet zbirki pripovedaka, desetak pozorišnih komada a iza sebe ima i veliki broj delimično objavljenih dela.
Djurdjević je pisao o teorijskim i praktičnim problemima radio drame a njegov uvodni esej Radio drama danas izložen je na medjunarodnom simpozijumu u Ohridu 1978. godine. Predstavnici londonskog BBC-a i Danskog radija uzeli su kao uvodni materijal za održavanje sličnog simpozijuma u svojim radijskim kućama a 1979. g. u knjizi Ovde Radio Beograd, objavio je zapažen istorijski pregled Radjanje radio drame. Pored radio i pozorišnih drama, pisao je i TV drame, kao i filmska scenarija za igrane i dokumentarne filmove. Najčešće anonimno učestvujući na otvorenim konkursima različite vrste, nosilac je brojnih nagrada. Istu praksu nastavio i u poznim godinama pa je tako na konkursima nagradjivan za roman, priču, esej, pozorišnu dramu. Više njegovih radio drama prevedeno je na makedonski, slovački albanski, mađarski i italijanski jezik. Umro je u Beogradu 1997. godine.

Rajko Đurđević

RAJKO ĐURĐEVIĆ, dramski pisac, publicista, novinar i po- lemičar. Bio je zaposlen i otpuštan iz ,,Dugežž, ,,NINžž-a, Radio Požarevca i Televizije Novi Sad. Radio je i na Srpskoj televiziji Pale. Sa doktorom Đorđem Ilićem pokrenuo je i uređivao u Švaj- carskoj časopis “Tamo dalekož, glasilo Srba u Evropi i svetu za politička i kulturna pitanja. Pisao je za mnoge domaće i strane časopise. Kao reporter devet godina je proveo na Kosovu i Metohiji, a tri godine na ratištima od Pakraca do Velebita, od Sinja do Višegrada, Grbavice, Romanije... Politička reportaža je bila njegov osnovni spisateljski iz- raz, a nacionalna sudbina, Kosovo i Metohija i državotvorno pitanje, nacionalno i duhovno ugnjetenih Srba, bila je njegova strast i njegova sudbina. Kada su redakcije postale sasvim zatvorene, otvorilo se polje književnosti, tako je nastala i nagrađena knjiga Maršal i Kosovska hronika. Nagrađen je Zlatnim beočugom na polju književnosti i najvišom novinarskom nagradom Udruženja novinara – ratnih reportera. Završio je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beo- gradu, studirao na Institutu za strane jezike u Tibingenu u Nemačkoj i Ekonomski Fakultet u Beogradu. Rođen je, živi i obrađuje dedovinu u Kaluđerici kod Beograda.

DRAGAN ALEKSIĆ (1941, Beograd) završio Filološki fakultet i FDU – dramaturgija u klasi prof. Josipa Kulundžića. Knji’evim radom bavi se od 1964. godine. Objavio knjige Kraljevina lipovog hlada (1979), Sveska od pe- ska (1974), Peto godišnje doba (1975), Sazve’će belog duda (1983), Ljuba Moljac, najveći fudbaler na svetu (1985), Koliko je toliko (1987), Slavuj u februaru (1995). Izvedeno mu je trideset radio drama za decu i odrasle, zatim televizijske serije, radio i televizijske emisije. Objavljuje u listovima i časopisima za decu i odrasle. Nagrađivan za pozorišne komade, radio drame, kratku prozu, nagradama JRT, ,,Radoje Domanović’’ i dr. Živi i radi u Beogradu kao urednik u Programu za decu i mlade.