MIODRAG ĐUKIĆ, dramski pisac, rođen je 1938. u Prokuplju. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Autor je dramskih dela: Striptiz kod Džakera, izvedeno u Akademskom pozorištu “Branko Krsmanović”, 1968. u Beogradu; Potraž ivanje u motelu – drama nagrađena na konkursu Narodnog pozoriš ta iz Beograda, gde je premijerno izvedena 1971. godine. Ista drama pod nazivom Krčmareva smrt izvedena je u Narodnom pozoriš tu u Leskovcu 1972; Aleksandar – premijerno izvedena 1974. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu; Kiseonik – drama izvedena u Narodnom pozorištu u Zrenjaninu; i Nišu. Krtičnjak – drama izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu, Baštinik – drama štampana u časopisu Teatron 109; Svetionik – drama štampana u 23. knjizi edicije “Savremena srpska drama”; Mlin – drama štampana u 27. knjizi edicije “Savremena srpska drama”. Izvedene radiodrame: Čudan stric – Radio Beograd; Metalna kuglica koja se kotrlja – Radio Beograd; Naslednici – Radio Beograd; Dr Kelava – Radio Beograd i Radio Varšava; Prever – Radio Beograd; Gogolj – Radio Beograd; Rade Drainac – Radio Beograd.

MILADIN ŠEVARLIĆ rođen je u Beogradu 1943. Diplomirao svetsku književnost i dramaturgiju. Radni vek proveo, uglavnom, u pozori štima kao dramaturg, umetnički direktor i upravnik. Radio je, takođe, kao odgovorni urednik u Kulturnoumetničkom programu Televizije Beograd i kao glavni urednik izdavačkog preduzeća “Prosveta”. U dva mandata bio predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije. Glavni je urednik časopisa toga Udruženja, “Drama”. Objavljivao pesme, pozorišne kritike, prozu i eseje, pisao filmska i televizijska scenarija. Autor je opusa od preko dvadeset dramskih dela, koja su (počev od 1968) igrana u pozorištima, emitovana na radiju i televiziji, te štampana u periodici, zbirkama i posebnim izdanjima. Dobitnik je brojnih nagrada za dramsko stvaralaštvo, uključujući “Sterijinu nagradu”, tri nagrade “Branislav Nušić”, kao i “Zlatni beočug” Kulturnoprosvetne zajednice Beograda za trajni doprinos kulturi Beograda.

Dr EDUARD A. DAJČ (1948 –), lekar (spec. anest. i rean.), istoričar (prirodnih) nauka, dramski pisac, rođen je u Beogradu u kome je i sve škole završio. Drame: Ipsipila, Sedmorica (vojskovođa) protiv Tebe, Antigona na Kolhidi, Plava knjiga o srpskom pitanju (sa dr Vladanom Đorđevićem), Bela knjiga o srpskom pitanju (takođe sa Vladanom), Postanak kontinenata i okeana, Trojanska trilogija, Crvena knjiga o srpskom pitanju ili Propadanje i vaskrs srpskih liberala. Satirske igre: Sonestiana, Belerofont... Epopeje: Herojski heksabiblon (8.500 stihova), Herojski dodekabiblon (7.500 stihova)... Prevodi i rekonstrukcije: Homerova Odiseja (12.500 stihova), Evripidova Ipsipila (1.800 stihova), Kazantzakisova ve‘banka... Istorija nauke: Erazistrat sa Samosa – antički Harvej, Alkmeon iz Krotona – otac naučne medicine... Romani: Građanska trilogija, Roman o grašku.

BRATISLAV PETKOVIĆ je rođen u Beogradu 26. oktobra 1948. godine. Diplomirao 1972. godine na Akademiji za pozorište, film i televiziju, na smeru pozorišne re‘ije, predstavom Razbojnici Fridriha Šilera. U Beogradskom dramskom pozorištu 1978. postavio predstavu Sporting life, za koju je tekst pisao zajedno sa kolegom Vojislavom Kajganićem. Posle toga napisao je i dve monodrame: Prodajem razbivenu kuću i Ispovest klovna Dragoljuba (igrao ga je Bo‘idar Stošić). Godine 1991. napisao je dramu Kaskader koju je i re‘irao u Beogradskom dramskom pozoriš tu. Svoj dečački san ostvaruje 1994. godine kada otvara Muzej automobila, a predstavom Grand prix (njegovi tekst i re‘ija) otvara novu pozorišni scenu pod nazivom Moderna gara‘a. Predstavom Legion d’Honneur 1998. godine otvara i kamernu scenu u istom prostoru. Godine 2004. postavlja svoj komad Les Fleurs du mal (Cvetovi zla).

Rođena u Beogradu, magistrirala dramaturgiju na FDU. TV drame su joj otkupljivane, snimane, emitovane, nagrađivane i prodavane u svetu (Belo kao sneg i gips, Askanije, volim te, Geršla, Brat ili sestra, Hajde da živimo zajedno itd.) Napisala je žirio za igrani film Uroš blesavi, TV film Dobre namere. Napisala je scenarija za TV serije Ključ za sve brave, Rođaci iz Lazina, Pazi, sveže obojeno, Pita ne pita (za RTRS), Tajne običnih stvari i druge. Napisala je i veliki broj scenarija za muzičke, dokumentarne i prigodne TV programe. Za novine i stručne časopise piše recenzije za knjige. Piše radio drame (Dunjin igrokaz, Lutanje u budućnost, Seks za poneti itd), Dobro jutro deco i radio priloge za različite emisije. Pozorišna drama Javor na šinama objavljena je u 1. knjizi edicije Savremena srpska drama. Premijera pozorišne drame Beogradski lokvanji je izvedena juna 2001. u “Teatru T”. Do sada je objavila sledeće knjige: zbirka priča za decu Mali voz Tutuko (Beograd, Vajat 2000. god., dobitnik nagrade “Dositejevo pero”), u okviru edicije :Tajne običnih stvari” objavila Novac, Knjiga, Olovka i Sat (Zavod za izdavanje udžbenika). Od stručnih knjiga iz dramaturgije: Deca TV drame (RTS 2003. godine) i priloge za različite stručne knjige i zbornike. Kao urednik u Dečijoj redakciji RTSa realizovala je veliki broj televizijskih programa.

ANA RODIĆ, rođena 1971. u Beogradu. Do sada je objavila zbirku priča Momci iz kraja, i romane Sebi samoj, Korenje i Lisice – roman koji je nastao kao svejevrstan epilog istoimene serije. Živi i radi u Beogradu.