MIODRAG ILIĆ, dramski pisac, romansijer i novinar, potiče iz stare beogradske porodice trgovaca i službenika. Završio je Filozofski i Fakultet dramskih umetnosti (klasa dramaturgije profesora Josipa Kulundžića, 1966). U periodu od 1962. do 1990. napisao je niz dramskih tekstova, koji su prikazani na mnogim scenama prethodne Jugoslavije, objavljeni ili prevedeni na strane jezike (Ilon – iščezli grad, Pred slepim zidom, Veštac, Kafana u luci, Puč, San zimske noći, Psi, Valcer poručnika Nidrigena, Apis, Legenda o zemlji Lazarevoj...). Autor je nekoliko radio drama (Polikarp, Fontana a la Mediči, Brodolom i kako ga izvesti...) i dve televizijske drame (Kopernik, Operacija). Njegova drama Puč, izvedena prvi put 1973. u kragujevačkom Teatru ,,Joakim Vujić’’, a potom 1977. u Beogradskom dramskom i 1978. u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, prvi put se pojavljuje u štampanom obliku u četvrtoj knjizi ove edicije. Ilić je dramatizovao roman Milana Kundere Šala, preveo je s italijanskog dramu Ema udova Đokasta Alberta Savinija (Atelje 212) i s engleskog Milerovu verziju Ibzenovog dela Neprijatelj naroda. Sarađ ivao je s mnogim književnim listovima i časopisima, kao pozoriš ni kritičar i esejist. Od 1975. do 1979. bio je upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, a od 1982. do 1990. direktor Drame Narodnog pozorišta, da bi se vratio novinarstvu kao direktor Programa za inostranstvo RTS, urednik, autor i voditelj emisija dokumentarnog žanra. Ilić je autor romana Gde je kraj ulice (1995) i zbirke novela Izlet u Amsterdam (2002).

MIODRAG ĐUKIĆ, dramski pisac, rođen je 1938. u Prokuplju. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Autor je dramskih dela: Striptiz kod Džakera, izvedeno u Akademskom pozorištu “Branko Krsmanović”, 1968. u Beogradu; Potraž ivanje u motelu – drama nagrađena na konkursu Narodnog pozoriš ta iz Beograda, gde je premijerno izvedena 1971. godine. Ista drama pod nazivom Krčmareva smrt izvedena je u Narodnom pozoriš tu u Leskovcu 1972; Aleksandar – premijerno izvedena 1974. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu; Kiseonik – drama izvedena u Narodnom pozorištu u Zrenjaninu; i Nišu. Krtičnjak – drama izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu, Baštinik – drama štampana u časopisu Teatron 109; Svetionik – drama štampana u 23. knjizi edicije “Savremena srpska drama”; Mlin – drama štampana u 27. knjizi edicije “Savremena srpska drama”. Izvedene radiodrame: Čudan stric – Radio Beograd; Metalna kuglica koja se kotrlja – Radio Beograd; Naslednici – Radio Beograd; Dr Kelava – Radio Beograd i Radio Varšava; Prever – Radio Beograd; Gogolj – Radio Beograd; Rade Drainac – Radio Beograd.

DRAGAN T. TOMIĆ prvi je dobitnik nagrade “Branislav Nušić” 1980. za dramu Raskršće. Raskršće je imalo praizvedbu u Mestnom gledališču ljubljanskom, a potom je istovremeno igrano sa velikim uspehom u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Mostaru, Šapcu, Kragujevcu, Nišu, Zaječaru, Prištini i izvođeno na mnogim amaterskim scenama. Ostale značajnije drame su mu: Rukavice (Užice, Zaječar, Subotica, Pariz), Neprijatelj radnič ke klase (Zaječar), Šiptar (KPGT), Devojke (Beograd, a objavljene u “Savremenoj dramaturgiji”, Moskva, 1990.), Pseća kućica (Nagrada “Branislav Nušić” za 1990.), Pomor koza, Krivi bagrem, Nađa (Beograd), Slava, Požar, a sam je režirao: Kontaktno sočivo, Lovci na leptira, Nužna odbrana i Mamac za somove (Sve u Beogradu). Objavio je pet romana: Škripac, Čekajući majku, Kratak prekid udovičkog staža, Vrtložnik i Uvoštena mama. Rođen je 1941. godine u selu Ševarice u Mačvi. Gimnaziju je završio u Šapcu, a pravni fakultet u Beogradu. Živi sa porodicom u Beogradu.

Rođen je 1954. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na odseku za dramaturgiju, Fakulteta dramskih umetnosti, 1979. godine. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije. Bio je direktor Narodnog pozorišta u Prištini 1992/93. godine. Od 1996. godine radi kao dramaturg Pozorišta na Terazijama u Beogradu. Autor je više pozorišnih komada, izvedenih u Beogradu i u drugim gradovima Srbije: Između (Beograd, 1976.), Veroneze (Beograd, 1977.), Srpski rulet (Šabac, 1983.), Noć veštica (Beograd, 1986.), Boj petlova (Zaječar, 1989.), Bitka za Senjak (Beograd, 1989.), Bumbarov let (Beograd, 1992.), Jankovac – potopljeni svet (Zaječar, 1995.) i Život Jevremov (Beograd, 2006.). Za komediju Bitka za Senjak i za dramu Jankovac – potopljeni svet, dobio je nagrade za Najbolji dramski tekst na konkursima Udruženja dramskih pisaca Srbije, za 1989. i 1990. godinu. Napisao je tridesetak radiodrama (Svome otačastvu, Galaktička groznica, Noć pada na Kosovo, Pozvoni i pucaj, Milovan Glišić, Svet bogalja, Nulla dies sine experimentium, Odbrana i propast Bodroga, Jakl se vraća kući, itd... ) emitovanih na programima Radio Beograda i Radio Novog Sada. Kao stalni saradnik Školskog programa TV Beograd od 1981. godine, realizovao je više stotina scenarija u okviru najpoznatijih serija za decu: Kockica, Čik pogodi, Dečije igre, Otkrivalica, Život sportskog konja, Dvorovi Beograda, Atom po atom, Zmajeva biblioteka, Gestovni bukvar, Vlakna i tekstil, Zooteka, itd... Sarađivao je i u Zabavnom programu TV 194 Aleksandar Đaja Beograd (serija: Ponoćni taksi, Megahit... ), dok je za Igrani program napisao scenario za TV film Palanka u planini, prema romanu Anđelije Lazarević. Autor je scenarija za igranu seriju Mansarda, emitovanu na Prvom programu RTSa. U listu “Borba” napisao je oko od dve stotine članaka kao autor kolumne: “I to se dešava”. Dobitnik je “Borbine” nagrade za esej za 1999. godinu. Sarađivao je i u drugim novinama i časopisima (“Drama”), objavljivao tekstove na Internet sajtovima; u časopisu “Scena” objavljeni su mu dramski tekstovi: Bitka za Senjak i Jankovac – potopljeni svet, a u ediciji “Savremena srpska drama” tekstovi: Jezero, Veroneze, Život Jevremov, La Gerilla i Blagoljub II. Povratak kneževog sokola (koji je u pripremi u Teatru “Joakim Vujić” u Kragujevcu) jeste njegov najnoviji komad.

STAMEN MILOVANOVIĆ rođen je u selu Dubovu hiljadu devetstotina četrdesete godine. Školovao se u Dubovu, Beogradu i Nišu. Radio je kao miner, buldožerista, precizni mehaničar, ma šinski tehničar i nastavnik matematike, a osnove dramske umetnosti učio je sa treće galerije Narodnog pozorišta u Beogradu. Književnim radom počeo je da se bavi u đačkim danima (Nagrada lista ”Pionir” 1953). Prvu jednočinku Kapi slobode objavio je u Splitu 1965. koja je u njegovoj režiji iste godine izvedena u Trebinju. Posle toga prestao je da se bavi književnim radom. Pisanju se vratio tek devedeset pete godine trilogijom drama o Topličkom ustanku: Udovičko kolo, Sunovrat i Đavolja varoš (Nagrada ”Dragojlo Dudić” za 1998.) Za dramu Povratak dobio je prvu nagradu na konkursu Festivala jugoslovenskih pozorišta u Užicu 1999. godine. Iste godine dobija ponovo nagradu ”Dragojlo Dudić” za dramu Ne plači, Petra. Drama Povratak bila je na repertoaru Narodnog pozorišta u Užicu. Drame Povratak i Ne plači, Petra štampane su u izdavačkom preduzeću ”Kadinjača” u Užicu 1999. godine. Bavi se i proznim stvaralaštvom. Dobitnik je nagrade lista ”Naša reč” u Leskovcu (dvaput), lista ”Topličke novine” (dvaput), nagrade ”Milutin Uskoković” i drugih. Aforizme i priče objavljivao je u književnim časopisima, Radio Beogradu, Radio Nišu i dnevnim novinama. Ima još nekoliko drama i jedan roman u rukopisu. Živi i radi u Nišu.