MIODRAG ILIĆ, dramski pisac, romansijer i novinar, potiče iz stare beogradske porodice trgovaca i službenika. Završio je Filozofski i Fakultet dramskih umetnosti (klasa dramaturgije profesora Josipa Kulunyića, 1966). U periodu od 1962. do 1990. napisao je niz dramskih tekstova, koji su prikazani na mnogim scenama prethodne Jugoslavije, objavljeni ili prevedeni na strane jezike (Ilon – iščezli grad, Pred slepim zidom, Veštac, Kafana u luci, Puč, San zimske noći, Psi, Valcer poručnika Nidrigena, Apis, Legenda o zemlji Lazarevoj...). Autor je nekoliko radio- drama (Polikarp, Fontana Mediči, Brodolom i kako ga izvesti...) i dve televizijske drame (Kopernik, Operacija). Wegova drama Puč, izvedena prvi put 1973. u kragujevačkom Teatru ,,Joakim Vujić’’, a potom 1977. u Beogradskom dramskom i 1978. u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, prvi put se pojavljuje u štampanom obliku u četvrtoj knjizi ove edicije. Ilić je dramatizovao roman Milana Kundere Šala, preveo je s italijanskog dramu Ema udova Đokasta Alberta Savinija (Atelje 212) i s engleskog Milerovu verziju Ibzenovog dela Neprijatelj naroda. Sarađ ivao je s mnogim književnim listovima i časopisima, kao pozoriš ni kritičar i esejist. Od 1975. do 1979. bio je upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, a od 1982. do 1990. direktor Drame Narodnog pozorišta, da bi se vratio novinarstvu kao direktor Programa za inostranstvo RTS, urednik, autor i voditelj emisija dokumentarnog žanra. Ilić je autor romana Gde je kraj ulice (1995) i zbirke novela Izlet u Amsterdam (2002).

Svetozar Vlajković rođen je u Beogradu 5. januara 1938. godine. Završio Pravni fakultet. Četiri decenije uređivao kulturne programe u Radio Beogradu. Objavio je četrnaest romana, četiri zbirke pripovedaka, nekoliko desetina radio drama i televizijskih drama. Izvedena su tri njegova pozorišna komada, a u periodici objavljeno još nekoliko. Izvedene drame: Grejalica (Atelje 212, 1968), Stvari u vrtu (Teatar levo, 1970), Rastanak (BDP, 1977). Štampane drame: Zidanje (Scena 1/1977), Večernji trkači (Scena 2/1983), Don Žuan, beogradski (Scena 6/1986), Ponavljač (Scena 6/1991). U esejističkim radovima bavio se teorijom pozorišta i glume, estetikom radija, književnim životom, a nekoliko tekstova posvetio je istaknutim srpskim piscima i slikarima. Kao slikar, tematski je vezan za predele i ljude koji dopunjavaju imaginativni svet njegovih književnih dela. Ilustrovao je tri svoje knjige. Ukupna njegova delatnost usmerena je ka pronalaženju smisla i afirmaciji života. Svetozar Vlajković živi u svom rodnom gradu.

Rođen je 1954. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na odseku za dramaturgiju, Fakulteta dramskih umetnosti, 1979. godine. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije. Bio je direktor Narodnog pozoriš ta u Prištini 1992/93. godine. Od 1996. godine radi kao dramaturg Pozorišta na Terazijama u Beogradu. Autor je više pozorišnih komada, izvedenih u Beogradu i u drugim gradovima Srbije: Između (Beograd, 1976), Veroneze (Beograd, 1977), Srpski rulet (Šabac, 1983), Noć veštica (Beograd, 1986), Boj petlova (Zaječar, 1989), Bitka za Senjak (Beograd, 1989), Bumbarov let (Beograd, 1992), Jankovac – potopljeni svet (Zaječar, 1995) i Život Jevremov (Beograd, 2006.). Za komedije Bitka za Senjak i za dramu Jankovac – potopljeni svet, dobio je nagrade za Najbolji dramski tekst na konkursima Udruženja dramskih pisaca Srbije, za 1989. i 1990. godinu. Napisao je tridesetak radio-drama (Svome otačastvu, Galaktič ka groznica, Noć pada na Kosovo, Pozvoni i pucaj, Milovan Glišić, Svet bogalja, Nulla dies sine experimentum, Odbrana i propast Bodroga, Jakl se vraća kući, itd... ) emitovanih na programima Radio Beograda i Radio Novog Sada. Kao stalni saradnik Školskog programa TV Beograd od 1981. godine, realizovao je više stotina scenarija u okviru najpoznatijih serija za decu: Kockica, Čik pogodi, Dečje igre, Otkrivalica, Život sportskog konja, Dvorovi Beograda, Atom po atom, Zmajeva biblioteka, Gestovni bukvar, Vlakna i tekstil, Zooteka, itd... Sarađivao je i u Zabavnom programu TV Beograd (serija: Ponoćni taksi, Mega-hit... ), dok je za Igrani program napisao scenario za TV film Palanka u planini, prema romanu Anđelije Lazarević. Autor je scenarija za igranu seriju Mansarda, emitovanu na Prvom programu RTS-a. U listu “Borba” napisao je oko od dve stotine članaka kao autor kolumne: “I to se dešava”. Dobitnik je “Borbine” nagrade za esej za 1999. godinu. Sarađivao je i u drugim novinama i časopisima (“Drama”), objavljivao tekstove na Internet – sajtovima; u časopisu “Scena” objavljeni su mu dramski tekstovi: Bitka za Senjak i Jankovac – potopljeni svet , a u ediciji “Savremena srpska drama” tekstovi: Jezero, Veroneze, Život Jevremov i La Gerilla. Blagoljub II i Tri žene, Kosovo i senke, njegovi su najnoviji pozorišni komadi.

Rođen 1971. godine u Beogradu. Diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Radio i sarađivao sa pozorištima, televizijama, marketinškim agencijama, novinama i časopisima. Komadi Čuješ li, mama, moj vapaj i Kenguri igrani su širom SCG i nešto malo dalje (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Republika Srpska, Slovačka…) Komad Čuješ li, mama, moj vapaj proglašen je za najbolji komediografski tekst na Danima komedije (Jagodina) i uvršten među sedam najboljih predstava sezone na Sterijinom Pozorju 1999. godine. Pobedio na konkursu Dunav filma za scenario za kratki igrani film. Dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda za zbirku pesama. Objavljivao drame, pesme, priče i članke u raznoraznim novinama, časopisima i magazinima.

Rođena u Beogradu 1979 godine. Diplomirala na Katedri za dramaturgiju na Fakultetu umetnosti “Akademiji umetnosti BK” u klasi profesora Siniše Kovačevića, juna 2005. godine. Trenutno studira poslediplomske studije teatrologije na Fakultetu dramskih umetnosti. Na anonimnom konkursu za nagradu Branislav Nušić 2003. drama Golubarnik ušla u najuži izbor i objavljena u Savremena srpska drama br. 15. Sarađivala u pisanju Biltena VI Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu 2001. godine. Učestvovala u letnjoj školi filmske dramaturgije Slobodan Stojanović, u okviru 25. Festivala filmskog scenarija, Vrnjačka Banja 2001. godine. U okviru projekta Alcatrash, sarađivala na izradi filmskog scenarija nemačkog reditelja Kristijana Vagnera (Christian Wagner Filmproduktion) 2002. godine. Projekat Korak ka pozorištu, Udruženja dramskih pisaca, pokrenut je javnim čitanjem drame Golubarnik, u postavci Juga Radivojevića. U okviru projekta Studentskog Kulturnog Centra – Beogradske priče 4 postavljen je komad Zlatna udica u režiji Ane Tomović 2004. godine. Učestvovala na 50. Sterijinom Pozorju (2005. god), u okviru projekta Srpskog Narodnog Pozorišta Projekat 3 – Pet novih 204 Qubinka Stojanović poglavlja, u okviru kojeg je postavljena je drama sa prve godine studija Život u grobu, u režiji Srđana Radakovića. Istoimena drama objavljena je i štampana u knjizi Projekat 3 u izdanju Srpskog Narodnog Pozorišta. Trenutno radi na dramatizaciji bajke Vuk i sedam jarića za Lutkarsko pozorište Pinokio, u režiji Ive Milošević. Do sada napisala: Drame: – Život u grobu, 2000. godine – Oda Obeskorenjenih ili Grad bolji od ovog, 2001. godine – Golubarnik, 2003. godine – Zlatna udica, 2004. godine – Pit, 2005. godine TV drame: – Mreža, 2001. godine – Žena po sredini, 2002. godine Filmski scenario: – Trn, 2005. godine Tekstovi prevedeni na engleski: – Golubarnik – Pit * Opširnije možete videti na Google-u, unošenjem autorovog imena i prezimena.

Rođen je 1. juna. 1980. godine u Beogradu. Apsolvent je dramaturgije u klasi Siniše Kovačevića, kao i TV Režije u klasi Save Mrmaka i Dragana Elčića na Akademiji umetnosti “Braća Karić”. Do sada je napisao: Pozorišne drame: Vir, Odavno skuvani, Kavez, Papi. Komad Odavno skuvani je izveden u pozorištu Dadov 2001. godine Scenario za film: Kućna atmosfera, Mamac, Ruke u krvi, Vir. Radio dramu: Praistorija se ponavlja , izvedena u Radio Beogradu 2001. godine. Režije: Radio drame: Praistorija se ponavlja, Merlin Monro, Staklena soba. Izvedene na Radio Beogradu 2001. i 2002. godine. Filmovi: Napredak 2001. godine, Dom 2002. godine i Tragovi 2003. godine. Za BK – Televiziju pisao i režirao: Prekid i TV-Prekid, izvedeno 2003. i 2004. godine. Živi i radi u Beogradu.