Činjenicu da je rođen, nipodaštava kao neoriginalnu. Ono što čin njegovog rađanja čini začudnim u odnosu na Srbe rođene u znaku strelca te zime Gospodnje 1952. – to je fakat da je rođen bukvalno na rodnoj grudi; na mestu koje bi i sam Bahus poželeo za rodno. Rođen je kao grozd – u rodištu vinoroda! U ranom detinjstvu biva zadojen župskim “crnjakom” i postaje melanholičan. Shvativši da bi teatar mogao da ga košta života, potražiće pribežište u pozorištu. Naivno verujući da će točak postati noga kad pozorište postane život, čitav život posvećuje sceni – preciznije “back stage-u”. Nošen opsesivnom žudnjom da sazna šta će biti kad poraste, studira Medicinu, Filozofiju, postdiplomske na Filološkom... Prethodno, diplomira na Fakultetu dramskih umetnosti /Grupa za Produkciju/ kao najbolji student Univerziteta umetnosti. Jedan od osnivača, kažu “spiritus agens Zvezdara teatra”. Autor programske orijentacije, vele “najznačajnijeg jugoslovenskog pozoriš ta toga vremena”. Osnivač i idejni tvorac teatra “Kult”. O njemu govore kao o “rodonačelniku ideje nezavisnog akcionarskog teatra u nas”. Sredinom “jebenih devedesetih”, “Kult” odvodi u svet, uprkos apsolutnom embargu sveta. Surova statistika tvrdi da su predstave “Kulta” taman toliko puta izvedene na “belosvetskim” pozornicama, koliko u XX veku nisu gostovala sva srpska pozorišta zajedno. Pod njegovom “paskom”, neposrednim umetničkim i produkcijskim rukovođenjem, poscenjeno je pedesetak naslova na daskama ”Zvezdara teatra”, “Barskog ljetopisa”, “Teatra Gardoš”, “Kruševačkog pozorišta”, “Slobodišta”, “Vukovog sabora”, “Teatra Kult”, “Budva – grad teatra”... Press cliping beleži da su brojni od tih naslova postali laureati međunarodnih i domaćih festivala. Zvanja: U mladosti kritičar, eseista, reditelj, član Udruženja dramskih umetnika Jugoslavije... U naponu snage “Profa” 13-te gimnazije, Profesor na Univerzitetu za umetnost i kulturu, Prof. baletske škole “Lujo Davičo”, Urednik, Glavni urednik, Glavni i odgovorni urednik... Krizu srednjih godina kompenzuje funkcijama Direktora, Upravnika, Direktora i Umetničkog direktora istovremeno, počasnog Upravnika “Malih scena u dijaspori”, Art direktora “Intercult & performing arts intenational LTD – non for profit organization from Chicago”, članstvom u Udruženju dramskih pisaca Srbije... Po osnivanju nekolikih, danas svakolikih pozorišta, da bi se ponosio sobom, a pritom ne bio sveseban, osniva porodicu na diku i ponos svog životopisa. Napokon, kad mu ništa drugo nije preostalo, naprasno postaje dramatičar: “Ogledalo bez pokrova”, “Seks trafiking”, “Atraktivan naslov”... Neke nagrade su ga stigle uprkos tome što je od njih bežao ko od “nagrda”. Priznaje da su ga stekla i neka priznanja. Plakete je uručivao drugima uz dijagnozu “Vanitas vanitatum”.

 VLADIMIR ĐURIĆ – ĐURA. Rođen 1960. u Beogradu. Otac Ostoja, naučni saradnik, majka Dušanka, prevodilac. Apsolvirao Opštu književ- nost na Filološkom fakultetu i diplomirao Dramaturgiju na FDU. Ma- gistarske studije Teatrologije pohađao na beogradskom FDU. Istraživao medije kao počasni gost na SSEES u Londonu. Bavi se pisanjem poezije, priča i romana, a profesionalno piše scenarije i drame. Drame su mu igrane i kod nas na primer (Ban Strah, Džet set, Groblje Mačaka, Beogradske priče, Alisa u zemlji čuda) i u inostranstvu (Games People play) Import Theatre Company, Edinburg 1993. Držao predavanja na SSEES London Univesitdž studentima slavistike i radio radio eseje za BBC World Service. Kao radio drame izvedene su mu Džet set i Balada o unutrašnjem moru. Bavi se esejima i teorijskim radovima koje objavljuje u periodici, i u knjizi Mitologije Tehnosveta. Komponuje i peva, nekada davno u grupi “Heroji”, a sada u grupi “Đura i Mornari". Za uspelije književne radove smatra svoj roman prvenac (Hvalisavi roman & Super), roman London i zbirku kratkih priča (Đurine smešne priče). Priče su mu objavljene u nekoliko antologija kratkih priča. Priredio kiberpank antologiju Gurui digitalne pustare sa Dejanom D. Markovićem. Objavio preko stotinak priča u književnoj periodici i magazinima. U časopisima “Scena” i “Tea- tron objavio drame Grad, englesku verziju The City, i dramu In/out. U Antologiji srpske drame objavljene su mu drame Groblje mačaka, Kao božanstvena komunistička komedija i Koju igru igraš. Član je predsedništva Urduženja dramskih pisaca Srbije od 1988. godine. U istom udruženju ima status slobodnog umetnika. Oženjen je ženom Gordanom i ima sina Janka, to je njegova porodica koju mnogo voli.

SONjA BOGDANOVIĆ, je rođena u Zagrebu 1935. godine. U Beograd je došla kao izbeglica 1941. godine. Gimnaziju je završila u Kragujevcu. Studirala je istoriju umetnosti u Beogradu. Za diplomski rad Nazarenske ideje u delu Dimitrija Avramovića dobila je nagradu Spomen zbirke Pavla Beljanskog. Magistrirala je na temi Mihailo Valtrović i Dragutin Milutinović kao is- traživači srpskih starina. Posle završenih studija izabrana je asistenta u Institutu za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je vodila projekte Bibliografija i istoriografija srpske umetnosti. Objavljivala je radove u naučnim časopisima i zbornicima. Posle penzionisanja posvetila se književnom radu. Piše dramske tekstove, romane i pripovetke. Objavila je komediju Kapija (Savremena srpska drama, 16), Crvenkapa u Nebajci (Savremena srpska drama 17) i Ederlanda (Savremena srpska drama 18). Od pozorišnih komada za decu izvode se: Crvenkapa u Nebajci (Dečiji dramski studijo u Čačku, premjera 2. 2.2001) i Ederlanda (Malo pozorište “Duško Radović”, premijera 20. 2. 2002). Lutkarsko pozorište u Nišu priprema Crvenkapu u Nebajci za sezonu 2004/2005. godine.