MIODRAG ILIĆ, dramski pisac, romansijer i novinar, potiče iz stare beogradske porodice trgovaca i službenika. Završio je Filo- zofski i Fakultet dramskih umetnosti (klasa dramaturgije profe- sora Josipa Kulundžića, 1966). U periodu od 1962. do 1990. napisao je niz dramskih tekstova, koji su prikazani na mnogim scenama prethodne Jugoslavije, objavljeni ili prevedeni na strane jezike (Ilon – iščezli grad, Pred slepim zidom, Veštac, Kafana u luci, Puč, San zimske noći, Psi, Valcer poručnika Nidrigena, Apis, Legenda o zemlji Lazarevoj...). Autor je nekoliko radio-drama (Polikarp, Fontana alaMediči, Brodolom i kako ga izvesti...) i dve televizijske drame (Kopernik, Operacija). Njegova drama Puč, izvedena prvi put 1973. u kragujevačkom Teatru ,,Joakim Vujić’’, a potom 1977. u Beogradskom dramskom i 1978. u Srp- skom narodnom pozorištu u Novom Sadu, prvi put se pojavljuje u štampanom obliku u četvrtoj knjizi ove edicije. Ilić je dramatizovao roman Milana Kundere Šala, preveo je s ita- lijanskog dramu Ema udova Đokasta Alberta Savinija (Atelje 212) i s engleskog Milerovu verziju Ibzenovog dela Neprijatelj naroda.Sa- rađivao je s mnogim književnim listovima i časopisima, kao pozo- rišni kritičar i esejist. Od 1975. do 1979. bio je upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, a od 1982. do 1990. direktor Drame Narodnog pozorišta, da bi se vratio novinarstvu kao direktor Programa za inostranstvo RTS, urednik, autor i voditelj emisija dokumentarnog žanra. Ilić je autor romana Gde je kraj ulice (1995) i zbirke novela Izlet u Amsterdam (2002).

RAŠKO V. JOVANOVIĆ, rođen u Beogradu 18. VIII 1932. gde se i školovao: 1951. maturirao u Trećoj muškoj gimnaziji, 1955. diplomirao jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakul- tetu. Doktorirao 1968. na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa tezom Ivo Vojnović – život, geneza, analiza i ocena dela. Autor je knjiga: Ivo Vojnović, biblioteka "Radnički univerzitet", "Rad", Beograd 1964; Ivo Vojnović – život i delo, Institut za književnost i umetnost, "Studije i rasprave", knj. H, Beograd 1974; Pozorište i drama, biblioteka "Čovek i reč", Beograd 1984; 125 godna Narodnog pozorišta u Beogradu (sa Olgom Milanović i Zoranom T. Jovanovićem), Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd 1994; Jedan drugi Nušić, Smederevo 1998. Za izvođenja u pozorištu dramatizovao više poetskih i proznih dela: I ja sam kao vrelo, stihovi Vladimira Nazora (Teatar poezije u Beogradu, 1967), Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac (Teatar poezije u Beogradu, 1970), Tamnine, proza Zarije M. Popovića (Amatersko pozorište, Gnji lane, 1997). Autor više radio-drama i dramatizacija, koje je emitovao Radio-Beograd: 125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu, Franše d’Epere, Jovan Dučić, Milorad J. Mitrović, Svetozar Ćorović, Milorad Popović Šap- čanin, Kosta Trifković, Branislav Đ. Nušić (u seriji "Zvezdani časovi"), Sudbini uprkos – Oto Klemperer, U traganju za modernom operom, Sledbenik Gustava Malera, Srpski Orfej, Glasovi obojeni starim zla tom i dr. Za Televiziju Beograd napisao scenarija za dve epizode serije "Tatar u Srba": Pozorište se rađa u Beogradu i Prelazak u XX vek – Branislav Nušić (1995) i za emisiju o Beogradskoj operi (za satelitski program).

ZORAN BOŽOVIĆ, profesor ruske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, član Udruženja književnika Srbije i Udruženja dramskih pisaca Srbije. Autor knjiga: Inspektorsko brdo, zbirka satiričnih priča, 1984; Čehov ka dramski pisac kod Srba, doktorska disertacija, 1985; Leve priče, zbirka satiričnih priča, 1985; Čehovljeva pripovetka u srpskoj književnosti, monografija, 1988. Živeti tuđ život, roman, Jugoslavijapublik, 1990; Vreme žena, zbirka humori- stičkih pripovedaka, 2000; Komedije (Šumski raj, Sonja, To je ljubav, Uzbudljivo krstarenje), Narodna knjiga, 2000; Priče od kojih boli glava, Čigoja 2000; Omnia vicint amor, roman, Narodna knjiga 2001; Svadbeni marš (Dijamantska ogrlica, Šesto čulo, Igor i Maja, Čekajući odbeglog muža, Svadbeni marš), Narodna knjiga 2002; Bomba u pozorištu (Viktorija, Đavolje pleme, Izdanci Staljinskog plemena Bomba u pozorištu), Narodna knjiga 2004. Najvažnija izvođenja pozorišnih drama: Svadbeni marš – Narodno pozorište u Mostaru, Narodno pozorište u Vršcu, Gradsko pozorište u Prijedoru, Gradsko pozorište u Belišću; Đavolje pleme – Narodno pozorište u Vršcu; Dijamantska ogrlica – Narodno pozorište u Beogradu, Narodno pozorište u Zaječaru; Šumski raj – Narodno pozorište u Kruševcu. Televizijska izvođenja: Svadbeni marš – TV Bratislava 1986, TV Beograd 1996. Izvedene radio drame: Slučaj Laze Ćutuka, Naivni ljudi, Dijamantska ogrlica, Nađa, Druga žena, Šesto čulo, Belzebubova posla, Hetera i slikar. Dobitnik više nagrada za kratku priču, između ostalog i Velike nagrade “Radoje Domanović” za Inspektorovo brdo. Dobitnik više nagrada za dramsko stvaralaštvo, između ostalog, nagrade na konkursu Udruženja književnika Srbije, “Ježa” i Pozorišta na Terazijama za komediju Svadbeni marš, nagrade na konkursu Dana komedije u Jagodini za Šumski raj, nagrade “Branislav Nušić” za komediju Uzbudljivo krstarenje, nagrade na konkursu Radio Beograda za komediju Hetera i slikar, nagrade na konkursu Dani komedije u Jagodini za tekst Bomba u pozorištu. Prevođen na ruski, češki, slovački, bugarski, engleski, ukrajinski, kineski, francuski, itd.

Sonja Bogdanović

SONjA BOGDANOVIĆ je rođena u Zagrebu 1935. godine. U Beograd je došla kao izbeglica 1941. god. Gimnaziju je završila u Kragujevcu. Studirala je istoriju umetnosti u Beogradu. Za di- plomski rad Nazarenske ideje u delu Dimitrija Avramovića do- bila je nagradu Spomen zbirke Pavla Beljanskog. Magistrirala je na temi Mihailo Valtrović i Dragutin Milutinović kao istraživači srpskih starina. Posle završenih studija izabrana je za asistenta u Institutu za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je radila sve do penzionisanja 1994. god. Objavljivala je radove u naučnim zbornicima i časopisima. Posle penzionisanja posvetila se književnom radu. Piše dram- ske tekstove, romane i pripovetke. Objavila je komediju Kapija (Savremena srpska drama, 16). Od pozorišnih komada za decu izvode se: Crvenkapa u nebajci (Dečiji dramski studio u Čačku, premjera 1. septembra 2001) i Ederlanda (Malo pozorište “Duško Radović”, premijera 20. 02 2002). Lutkarsko pozorište u Nišu priprema Crvenkapu u nebajci za sezonu 2004/2005 godine.

RADMILA JOVANOVIĆ je rođena 24. 10. 1977. godine u Beogradu. Osnovnu školu je završila u Beogradu. Išla u dramsku sekciju Radio Beograda u grupi Mike Alesića. Srednju školu je zavšila u Los Anđelesu. Završila majstorku klasu glume u klasi Bate Miladinovića. Studirala filozoriju. Apsolvent na dramaturgiji, u klasi Siniše Kovačevića, Akademije umetnosti “Braće Karić”. Do sada napisala: Radio drama: Staklena soba izvedena 2002. godine na Radio Beogradu. Pozorišne drame: Povratna karta za snove, Neuspeli pokušaj kolektivnog samoubistva, Večna maska, Karakondžla. TV drame: Vesela kiša, E – veza. Igrano-dokumentarni film: Žena čežnjive kože, posvećen pesnikinji Gordani Stošić. Dva filmska scenarija: Povratna karata za snove, Frik. TV-serije: Lepomir Brlja izvedena 2002 godine na Televiziji Vršac, Prekid, izvedena 2004 godine na BK televiziji. Dečiji komad: Popaj i Oliva balerina, trenutno se izvodi u dečijem pozorištu “Bakine priče”. Objavljivala pesme u Los Anđelesu za časopis LA-youth. Živi i radi u Beogradu.

SNEŽANA ANDREJEVIĆ, rođena 1. februara 1956. u Kla- dovu. Od 1957. živi u Beogradu. Studirala istoriju i pedagogiju na Filosofskom fakultetu Beogradskog Univerziteta. Prva knjiga, Ja sam đubre prozno poetski eksperiment, 1988. Nezavisno izdanje, Slobodan Mašić, biblioteka “Nova”, Beograd. Životu je najteže “Silmir”, Beograd, 2002, prozno poetski eksperiment. Objavljivala u mnogim časopisima, novinama.... Živi u Beogradu od pisanja najrazličitijih, uglavnom kratkih formi, pod mnogim pseudonimima.. Za mnoge elektronske medije objavila preko dve hiljade dram- skih minijatura, priče za decu, didaktičke minijature o problematici adolescentnog i postraumatskog iskustva... Od 2000. aktivno sarađuje i prati rad alternativne Strip radionice SKC Beograd...