Žiri 27. anonimnog konkursa Udruženja dramskih pisaca Srbije za najbolji dramski tekst zasedao je 4. novembra 2006. godine u sastavu: Miladin Ševarlić, predsednik, Momčilo Kovačević i Milan Minja Obradović.

Pošto su prethodno pročitali 54 prispela dramska dela, članovi žirija su konstatovali da je reč o zanimljivoj, tematski i žanrovski razuđenoj dramskoj produkciji, od komada sa istorijskom, do onih sa tematikom iz savremenog života, sve do najaktuelnijih društvenih zbivanja. U žanrvoskom smislu, ponuđeni komadi kretali su se od standardnih realističkih ostvarenja, do onih koji su se zasnivali na manje konvencionalnim, originalnim, istraživačkim rešenjima. U tako obimnoj ponudi tekstova, njihov kvalitet nije mogao biti ujednačen; on se, što je sasvim razumljivo, kretao od diletantskih etida do veoma profesionalno urađenih ostvarenja.

Posle rasprave o ponuđenim delima, žiri je jednoglasno doneo sledeću odluku:
Nagrada Branislav Nušić i plaketa BEN AKIBA dodeljuje se autoru drame
«VUKOMANOV POVRATAK», pod šifrom «Odisej».

Žiri je, takođe, odlučio da u uži izbor uvrsti drame:
*»KONSTANTIN» (Šifra «nissa»)
*»SMRT I ŽIVOT POKUSNIH ZEČEVA» (Šifra diving 06)
*»PONIZNO ODUSTAJANJE (Šifra santi 5)
*»MEA CULPA» (Šifra Govor)
*»NENAPISANO (Šifra Nađa)

Ovi tekstovi preporučuju se pozorištima za izvođenje, a redakciji edicije Savremena srpska drama za objavljivanje.
Drama u tri čina sa epilogom «VUKOMANOV POVRATAK» odlikuje se, pre svega valja reći, profesionalnim, zanatskim majstorstvom. To je «dobro skrojeni» komad autora koji s lakoćom izgrađuje dramaturške koordinate unutar kojih smešta potresnu priču o egzodusu i tragičnoj sudbini srpske izbegličke porodice koja se tokom poslednjeg balkanskog rata doselila iz Dalmatinske zagore u Beograd. Zanatsko, dramaturško majstorstvo samo je, dakako, sredstvo da bi jedna do u tančine konkretna, savremena, realistička, na momente naturalistička priča dostigla svevremene tragičke obrise i dobila univerzalno značenje. Priča je to o patnji, o beznađu i bespuću, o balkanskoj apokalipsi kraja dvadesetog veka, projektovana na mikro plan porodičnih odnosa i porodične sudbine, gde ono što je opšte, sa izvanrednim intezitetom, ugrađuje u karaktere junaka, njihovu psihologiju i njihove međusobne odnose.

Sa malo lica: otac, majka i njihovo troje dece, u okviru kamerne, porodične drame, autor uspeva da razvije široko zasnovanu epopeju o sudbini jednog naroda na razmeđi istorijskih previranja, na vetrometini civilizacijskih konfrontacija, na graničnoj liniji svetova i generacijskih nesporazuma. Svako od junaka nosi u sebi tragiku vlastite osujećenosti, bilo da je reč o generaciji roditelja, bačenih u prostor i vreme koji nisu i ne mogu biti njihovi, ili o generaciji potomaka koji grčevito pokušavaju da osvoje sebi mesto u novim, tuđim, odljuđenim životnim okolnostima.

Delo «VUKOMANOV POVRATAK» odlikuje se dramatičnim nabojem radnje, dosledno sprovedenom i difernciranom psihologijom likova, te značajnim emocionalnim intezitetom, bez deklarativnosti i jevtine patetike.

Važno je pomenuti i efektan, slojeviti jezik kojim je drama napisana, i koji se kreće u rasponu od precizno urađenog dijalekta Dalmatinske zagore do autentičnog žargona beogradske ulice i podzemlja.